Rade Ćosić - Sa aftera na auto moto svet
Zdravo Bane, dobro ti nama došao u naš auto moto kutak, hvala ti na izdvojenom vremenu. Za početak, kakvi su Mirijevski vozači ? Imaš li kakvu anegdotu vezano za Mirijevo i vožnju ?
Kao i svi u Beogradu, malo drski, malo fer. Mi u Mirijevu imamo baš
dosta automobila ali je naselje pravljeno sedamdesetih pa je prohodnost
dobra. Osim u nekim delovima naselja gde se sada grade zgrade umesto
kuća ali taj deo može da se izbegne. Imamo drugi problem. Naselje od
100.000 ljudi ima samo tri puta za ulazak. Onda bude gužva nekad kao na
mostovima. Ja živom u starom delu Mirijeva, koje se i zove tako,
“Staro Mirijevo”. Ovde je fazon sedamdesetih. Zgrade sa četiri
stana i svi se u ulici znaju. Dešava se da te neko blokira kolima ali
ovde se to lako rešava. Svirneš iz kola i odmah na prozor izađe bar
troje komšija, a bar jedan od njih zna ko je došao kolima koja su te
blokirala i kod koga. I za minut se rešava. Zimi se dešava super
stvar. Ko prvi iz zgrade izađe da čisti sneg, očisti svima prilaz za
kola i prolaz do kola. Tako da, ako te baš mrzi da čistiš, ostaneš
kod kuće malo duže i neko će to već rešiti. 
Ali, moraš da
vratiš to. To se zna.
Većina nas te je upoznala preko emisije ” Veče sa Ivanom Ivanovićem” . Opet, manjina zna da si autor raznih radijskih reklama. Koja je reklama , tvoje autorsko delo, doživela najviši uspeh i postala viralna ?
Jao. Viralna. Ja kada sam snimao reklame nije bilo društveni mreža.
Skoro nije bilo ni interneta. To je polovina devedesetih. Snimali smo
reklame na magnetofonu. Što je poseban problem kada imaš više
glasova, muziku i efekte ali mi treba dve strane da sada sve objasnim. Reklame su postajale popularne samo emitovanjem na radiju ali se
radio baš slušao tada. Mi na Naxi-ju smo imali poznat kreativni tim za
reklame. Deo poznate ekipe za Pingvin radija, takođe poznatog tada, je
radio i na Naxi radiju i “zarazili” su nas dramskim stilom reklama.
Verovatno najuspešnija reklama je bila za kineski restoran Mali Zmaj.
To je glavni lik bio neki tip koji šuška i nailazi na zmajeve koji
bljuju vatru i na kraju se požali: “Ovi zmajevi su mnogo gadni, menu
treba Mali Zmaj”. I sada, kada sam prepričao reklamu, što nema
nikakvog smisla, mogu i da kažem da mi se već dvadeset godina dešava
da ljudi kada čuju moj glas pitaju: “A jesi li ti mali zmaj?”. Tako
da ću izabrati ti reklamu kao “najviralniju”. A što se viralni
sadržaja tiče, neke montaže koje sada pravim pa zakačin na Tviter
ili Instagram postanu dosta viralne. Najzabavnije mi je kada mi neki
drugovi pošalju moju montažu sa interneta sa komentarom tipa “vidi
ovo, vrunska fora”, a ono moja fora. To mi bude baš simpatično.
Istraživali smo dosta o tebi. Jedna od zanimljivosti je ta da si upravo ti, radio scenario za kultne televizijske kvizove poput ” Želite li da postanete Milioner”; ” Najslabija karika”… Zašto tih kvizova više nema? Šta se desilo sa njima ?
Pa nema ih. Formati dolaze i odlaze. Televizije izgube interesovanje,
kupe nešto jeftinije, neke vreme pregazi. Sada generalno kod nas nema
velikih formata jer je televizija prestala da se bori velikim i skupim
sadržajima za gledaoce. Serije su drugačije jer mogu da se emituju
beskonačno mnogo puta. I sada, ako neki kviz košta 20.000 evra po
epizodi a možeš da ga emituješ jednom uz jednu reprizu, a epizoda
serije košta isto toliko a možeš da je pustiš 10 puta, izbor je lak.
Da ne pričam o rijalitijima koji su sada aktuelni, gde sat programa
košta 1000 evra a možeš da emituješ 10 sati toga dnevno. Gledaoci
najviše gube ali i oni beže na druge izvore sadržaja. Internet i
striming servise.
S obzirom da smo na portalu čija je suština automobilizam, neminovno je da te pitamo, koji automobil voziš, i šta je po tebi “ DOBAR AUTO” ?
Vozim Jeep Compass. I baš mi se dopada auto. Ja volim velike
automobile, iako Compass nije baš veliki auto. Vozio sam svašta i osim
“keca” i Golfa “keca” sve su bili veliki automobili. Bitan mi je
komfor i da je ispravan. To pre svega. Uvak sam voleo da imam automobil
koji mogu da održavam kako treba. Volim “Nemce” i vozio sam par.
Poslednji je bio Passat B7 koji me je tako dobro služio da namam šta
da zamerim. Kvario se, naravno. Menjao sam svašta ali me nikada nije
ostavio na putu. To mi je najvažnije. Volim i automobile koji su u toku
sa novim tehnologijama. Zato mi se, recimo, dopada Compass. Omiljeni
model mi je Porše 911. Oduvek mi je bio. Dobar automobil za mene mora
da bude model pouzdanog proizvođača. Verujem i brendovima koji su sada
sve jači ali Folksvagen, Jeep, Tojota, BMW, Volvo, Audi… ulivaju
poverenje tradicijom i nizom dobrih modela. Što se Srbije tiče, mislim
da je idealan prosečan automobil Fiat 500L. Za svoju cenu daje sve što
prosečan vozač može da traži od automobila.
Kada radiš na osmišljavanju skečeva za emisiju “Veče sa Ivanom Ivanovićem” gde najviše crpiš inspiraciju?
Iz stereotipa. Humor jeste poigravanje sa poznatim stvarima koje
dovodiš u vezu sa apsurdnim situacijama. Ljudska priroda je najveće
bure iz kog može da se vadi humor. Kada tome dodamo neverovatnu
situaciju u kojoj živimo, fore se same nameću. Kada kažem situaciju,
mislim na ceo svet ne samo kod nas.
Definitivno si objasnio kada je u pitanju “Muzički kaladont”, te se ovo pitanje samo nametnulo. Kako izgleda tvoja playlista za automobil? Imaš li onaj CD sa odabranim pesmama ?
Imam i nalazi se kod žene u kolima. Imam, naravno. Par diskova koji
se zovu “90-te miks”, “Miks staro” i “Domaće staro”. I to
govori dovoljno o tome šta slušam i kod kuće i u kolima. Ali diskovi
su stvarno u ženinom autu. Sada muziku nosim na fleš memoriji a
najčešće slušam miks koji mi pravi Youtube music. Radio skoro i da
ne slušam. Taj miks koji mi pravi YT je upravo kao i diskovi,
osamdesete i devedesete. Mnogo je jednostavno pustiti algoritam da ti
bira muziku. Kao radio na kom ti praviš play listu. Na toj play listi
se najčešće nalaze Queen, Bon Jovi, Kiss, Riblja Čorba, Azra…
Ništa posebno u ukusu. Klasičan ukus tipa rođenog sedamdesetih. I
često slušam strane radio stanice preko aplikacija, načešće
holandske: 538 i Veronica.
Da nisi ono što jesi,šta bi voleo da budeš ?
Slikar. To mi je oduvek delovalo lepo. Na praznom platnu stvaraš priče
koje onda drugim ljudima znače ono što oni vide u tvom radu. Nekako mi
deluje kao da stvaraš novu emociju ali posebno za svakoga ko dođe u
dodira sa tvojim delom. Talenat za slikanje mi je 0, tako da je dobro
što sam ovo što jesam. Što negde ima dodirni tačaka sa slikanjem.
Stvaram od nule samo ne na praznom platnu već na praznom papiru.
Za kraj ovog intervjua, kao svakog sagovornika, i tebe ćemo zamoliti za jednu kratku motivacionu poruku, za sve posetioce portala www.auto-moto-svet.rs ?
Ne slušajte Baneta Raičevića, ne slušajte nikog. Radite uvek ono
što mislite da treba, sve dok to ne ugrožava bilo koga drugog.
