Marko Novičić: Urednik i voditelj emisije “Pokreni se” za auto moto svet
Razgovor sa TV licem o njegovom iskustvu u vođenju jutarnjeg programa i ljubavi prema auto-moto svetu
Kako je novinarstvo promenilo tvoj pogled na svet i ljude? Postoji li trenutak iz karijere koji te posebno inspirisao?
Novinarstvo mi je dalo šansu i da vidim svet, a i da upoznam baš mnogo ljudi. Tako sam narastao i kao čovek, i kao novinar. Naravno, i sama profesija te, ukoliko si joj istinski posvećen, usmeri na to da izgradiš neke snažne moralne i etičke uzuse, i da ih se držiš, ne samo u poslu. A svaki trenutak u kom te neko zaustavi na ulici da bi ti se zahvalio na svemu što radiš i kako radiš je najveća nagrada i najveća inspiracija. Možda mi je posebno drag i neobičan trenutak kada se to dogodilo nasred ulice u Parizu.
Automobili su često simbol slobode i strasti. Koji je automobil iz tvog detinjstva ostavio najjači utisak na tebe i zašto?
Omiljeni automobil iz mog detinjstva je moj mali, dečiji moskvič, koji je bio vrhunski izrađen i išao je na pedale. Od pravih automobila – ćaletova Ford Sierra 2.0.
Kao neko ko ima iskustva u pričanju tuđih priča, kako bi opisao svoj “put karijere”? Koja priča o tebi bi inspirisala druge?
TRENUTNO BEZ DOBROG ODGOVORA 🙂
Da li ti automobili predstavljaju samo prevozno sredstvo ili vidiš u njima nešto više – emociju, umetnost ili čak beg od svakodnevice?
Bojim se da je emocija najtačnija reč! Svoj, baš svoj, prvi auto sam kupio 2016. godine. Bio je to Renault Modus 1.5 dci. Pazario sam ga kao privremeno rešenje, bez želje da ulažem u njega ili ga sređujem, ali zapravo sam se zaljubio u ta kola, i teška srca sam ga prodao pre pola godine. Puno smo toga prošli zajedno, i u najlepšem sećanju su mi čak i one situacije u kojima me ostavljao na cedilu. Zapravo, one su bile posebno zanimljive!
S obzirom na tvoj dinamičan posao, koliko ti je važno imati “utočište” u vidu vožnje? Postoji li neki poseban put koji ti je urezan u sećanje?
Zapravo, radeći na jednoj drugoj televiziji ranije, puno sam putovao po čitavoj Srbiji. Bilo je to barem dva ili tri dana sedmično, pa sam se navikao na život na točkovima. Kada sam se stacionirao u Beogradu, dugo mi je trebalo da se prebacim na to da prosto živim mnogo statičnije. Sada me usrećuje put do posla, do Košutnjaka – izbegavam vreme špica, biram muziku koju slušam i đuskam sve vreme vožnje.
Kako vidiš budućnost automobilizma u eri električnih i autonomnih vozila? Da li misliš da će vozačka strast opstati?
Ne sumnjam ni najmanje da hoće opstati, samo će u budućnosti biti manje onih koji će morati da voze, što ako pogledate objektivno, uopšte nije loše. Realno, Beograd je prepun onih kojima to baš i ne ide od ruke, tako da jedva čekam budućnost u kojoj će takve vozače odmeniti automobili bez vozača ili nešto slično.
Koja tri kvaliteta automobila su za tebe ključna, bilo da je reč o svakodnevnoj vožnji ili nekom modelu iz snova?
Startnost, udobnost, preglednost.
Šta je sledeće na tvojoj listi profesionalnih izazova? Možemo li očekivati da te vidimo kako istražuješ nove oblasti ili projekte?
Nedavno sam bio na Šri Lanki, pa sam razmišljao o tome koliko je lepo raditi na putovanjima. Možda nekad u budućnosti realizujem i neki projekat na točkovima, na dalekim destinacijama
