Nina Svilarić: Kako strast prema automobilima razbija predrasude
Koji je bio prvi automobil na kojem si radila i kakva te uspomena veže za taj trenutak?
–Pre svega želela bih da se zahvalim Vama i vašim saradnicima na poseti, kao i na ukazanoj prilici za ovaj intervju.
Koji je najizazovniji kvar koji si imala do sada i kako si se osećala kada si ga rešila?
-Bilo je dosta izazovnih kvarova na vozilima, kao i samih komplikacija koje se dese prilikom popravke. To je svakodnevnica ovog posla, to mi je u početku mog rada bilo veoma stresno jer sam sve te kvarove nosila kući sa sobom, naravno zbog manjka iskustva. Veoma sam zahvalna što sam kroz svoj rad učila dosta i upoznala kolege koje su mi dosta pomogle da svaki problem rezonujem na pravilan način i uspem da rešim. Ali recimo jedan od “težih kvarova” za nas mladje u ovom poslu jeste da kada vam dodje automobil koji ne može recimo da upali, a putem dijagnostike ne pokazuje da ima bilo kakav problem. Smatram da u takvim situacijama sagledamo do kog smo nivo-a znanja u ovoj profesiji stigli.
Žena iza ključa: Nina Svilarić o svojoj karijeri u automehanici
Kada bi mogla da voziš bilo koji auto na ovom svetu koji bi to bio i zašto?
-Moj prvi automobil je bio japanac i koji god auto u životu vozila uvek ću potajno želeti japansko vozilo. Iako sam razne marke automobila popravljala, japanci su uvek japanci. Mnogi se naravno ne bi složili sa mnom, ali i posebna sorta ljudi voli i radi taj tip vozila. Tako da, kada bih mogla da biram bilo koji auto na ovom svetu odabir bi uvek pao Mitsubishi Lancer i malo starijeg (05,06godiste) kao i malo novijeg,uvek naravno u obzir dolazi Honda civic,accord..itd
Odakle ljubav prema poslu automehaničara?
-Kada sam sa 17.godina prvi put odvezla svoj auto kod svog majstora, tada sam shvatila da ja želim zaista taj posao da radim i da vidim sebe u tom svetu. S’obzirom da sam odrasla bez oca, uvek je ta neka muška strana bila jača u meni i preovladavala. Oduvek sam znala da ću raditi neki “muški posao” i oduvek sam znala da neću biti princeza iako su mnogi to od mene očekivali. U ovom poslu sam se našla, dodatno ojačala i upoznala najbolju verziju sebe.
Na koji način se stalno usavršavaš i pratiš nove trendove u industriji?
-Moj put da postanem automehaničar je bio jako težak u tome su mi pomogle moje kolege iz Udruženja auto servisera Srbije sa Aleksandrom Djurišić na čelu. Uvek ću se zahvaliti njoj i celom kolektivu što su prepoznali moju želju i pomogli mi u daljem poslovanju. Kao i kolegi Nikoli i par kolega koji su nesebično delili svoje znanje sa mnom, ne traživši ništa za uzvrat.
Šta te motiviše da svakog dana dolaziš na posao sa osmehom?
-Motiviše me svaki novi dan, novo iskustvo, nove pobede kao i sam rad. Motivišu me mnoge prepreke i padovi koje sam imala jer su i loša iskustva zapravo dobra iskustva. Motiviše me što ću sa svojim znanjem “nečiji problem” rešiti. Mnogo toga me motiviše! Kada radiš nešto što voliš u svakoj sitnici ćeš naći motivaciju.
Gde vidiš sebe i svoju karijeru za 10 godina?
-Iskreno da Vam kažem o tome ne razmišljam. Biće onako kako treba da bude. Mi ćemo nastaviti da radimo isto kao i do sada sa istom voljom i sa nadogradjivanjem znanja. Znam samo da ne vidim sebe kao neradnika koji previše očekuje i premalo daje. Znam da ne želim da zarađujem milione jer ako nemate u svojoj glavi svaki dan osećaj kao da ste najbogatiji na svetu, onda vam ništa ne treba. Zahvalna sam na svemu što imam, neka tako bude isto i za 10godina.
Za kraj ako možeš da pošalješ jednu motivacionu poruku za sve čitaoce portala www.auto-moto-svet.rs?
-Naravno! Borite se za sebe i za ono što želite u svom životu. Uvek će biti i loših i lepih dana. Zato osmeh na lice,budite zahvalni i nosite uvek volju i želju uz sebe.
intervju pripremila: Ana Popović
fotografije: lična arhiva
Za još sličnih tekstova posetite naš BLOG
