Od bezbednosnih pojaseva do sistema autonomne vožnje, ovo su inovacije koje su napravile revoluciju u automobilskoj industriji.
Njegovo veličanstvo automobil, stvar oko je smo okupljeni na portalu www.auto-moto-svet.rs, nikada nije prestao da evoluira i unapređuje se od samih početaka. U mnogim slučajevima, evolucija je bila motivisana povećanom potrebom za bezbednost i komfor putnika.
Naravno, to nisu jedini stimulansi koji su inženjere i naučnike gonili ka inovacijama, jer manja potrošnja goriva i prosta težnja da se napravi nešto bolje od konkurencije, često su bili razlozi da se napreduje. Čini se da budućnost obećava, jer će automobili u narednih 20 godina evoluirati ubrzanim tempom.
Evo liste od 6 pronalazaka koji su promenili automobilsku istoriju zauvek:
Bezbednosni pojas
Bez ikakve dileme, ovo je pronalazak koji je spasao najviše života u istoriji automobilskog prevoza. Mada izvorno potiče iz vazdušnog saobraćaja početkom prošlog stoleća, bezbednosni pojas sa tri tačke se u automobilima pojavio 1058. godine. Upravo te godine je Volvo svoj P220 Amazon opremio ovom komponentom.
Vazdušni jastuk
Tehnički, vazdušni jastuci su vazdušni džepovi koji se pune u roku od milisekundi u slučaju sudara, da bi zaštitili putnike od direktnog kontakta sa čvrstim površinama, volanom i armaturnom tablom.
Prvi automobil koji je posedovao vazdušni jastuk za vozača je bio Oldsmobile Toronado 1973. Zapravo, to je bio prilično bazičan sistem, koji baš i nije radio kako treba. Prodavao se kao deo opcione opreme za 250 dolara, tako da se našao na tek 1.000 vozila.
Elektronska kontrola stabilnosti (ESP)
Ovo je pronalazak koji je spasio najveći broj života posle bezbednosnog pojasa. Praktično je razvijen slučajno, doslovno! Inženjer Mercedes-Benza, Frank Verner Mon je 1989. godine izgubio kontrolu nad svojom E klasom (W124) u Švedskoj, i to dok je vozio ka test stazi. Dok je čekao na pomoć, zapitao se da li bi bilo moguće da se ABS senzori iskoriste za detekciju brzine svakog točka ponaosob i da se na osnovu toga primeni selektivno kočenje da bi se izbegli incidenti kakav je on upravo preživeo.
Na svu sreću, u Mercedesu su blagonaklono gledali na ovu ideju, tako da je Mon započeo razvoj algoritma koji bi omogućio izračunavanje sile kočenja koju bi svaki točak trebalo da primeni da bi se stabilizovalo vozilo. Kada je uspeo da dođe do rešenja, povećao je broj ABS senzora i dodao novu komponentu testnom prototipu: žiroskop helikoptera na daljinsko upravljanje, koji je bio kadar da meri rotaciju vozila po vertikalnoj osi.
Godine 1992., Mercedes-Benz je započeo razvoj sistema elektronske kontrole stabilnosti u saradnji sa kompanijom Bosch, za svoje serijske modele. Tehnologija je debitovala u Mercedesu CL 600, a od novembra 2011. je obavezna u svim automobilima koji se prodaju u EU.
Dizel motor
Mada je nemački inženjer, Rudolf Dizel, izumeo ovaj motor 1883. godine, on je tek 1936. bio iskorišćen za jedan serijski automobil. Naravno, reč je o Mercedes-Benzu 260 D. Ovo vozilo je bilo opremljeno atmosferskim četvorocilindrašem, koji je isporučivao 45 konja (33 kW) pri 3.200 o/min. Trošio je relativno malo goriva, a automobilu obezbeđivao voznu autonomiju od 400 kilometara sa punim rezervoarom.
Od tog momenta, dizel motori su krenuli sa sve većim uticajem i prisutnošću u automobilskoj industriji, prvenstveno zahvaljući niskoj potrošnji. Tokom osamdesetih godina, dizeli su počeli da dobijaju asistenciju u vidu turbo punjača, koji su im značajno poboljšali performanse u svakom pogledu. Danas je dizel anatemisan zbog navodnog prekomernog zagađivanja, ali neki proizvođači i dalje veruju u ovu tehnologiju.
Klima uređaj
“Zaboravite letnju vrućinu u jedinom automobilu na svetu koji ima klima uređaj” – na ovaj način je reklamiran Packard 120, lansiran 1939. godine.
Međutim, klima uređaji su u to vreme imali izvesnih problema: rashladni uređaj (zapravo prilično primitivan kompresor) zauzimao je čitav prtljažnik, a posedovao je samo dva “podešavanja” – uključeno i isključeno.
Na sreću, klima uređaji su se od tada do danas značajno unapredili, tako da sada oni najnapredniji čak omogućavaju svakom putniku da individualno podešava temperaturu i strujanje vazduha.
Pogon na sva četiri točka
Možda će se neki iznenaditi da je prvi automobil, koji nije bio terenski a koji je koristio usluge pogona na sve točkove, bio Jensen FF. Ovaj model je imao 4×4 sistem kojeg je konstruisao Ferguson Formula (otud skraćenica “FF”). Sistem je slao 37 odsto obrtnog momenta na prednju a 63 odsto na zadnju osovinu. Kada je lansiran, postao je reper za voznu dinamiku u snežnim uslovima.
Pogon na sva četiri točka je napravio pravu revoluciju u svetu reli trka. Osamdesetih godina, tokom relija u Portugalu, Hanu Mikola u Audi Quattru, kompletirao je sve etape sa prednošću od 29 minuta u odnosu na pobednika. Međutim, njegov automobil nije još uvek imao homologaciju za takmičenje, pa se rezultat “nije zvanično brojao”.
Od tada, mehanički sistemi pogona na sve točkove su značajno evoluirali, tako da su danas sposobni da distribuiraju snagu motora između točkova i dodatno poboljšaju prijanjanje. Neka hibridna i električna vozila su čak usvojila rešenje koje podrazumeva jedan motor na zadnjoj i jedan na prednjoj osovini, tako da nemaju pogonsku osovinu koja spaja motor sa završnim prenosom.
