"Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem"- rekao je Meša Selimović, kao da je govorio o Darku Mitroviću
Ćao Dare! Dobro ti nama došao u našu auto moto svet porodicu. Hajde za početak imaš li neku anegdotu koju bi mogao da nam prepričaš, a da se desila u toku vožnje?
Neka priča koja se urezala u pamćenje.
– Bolje vas našao. Kakav domaćinski doček. Slab sam ti ja sa tim anegdotama. Ja sam od onih koji to umeju mnogo dobro da dočaraju i ispričaju pre nego napišu. Pisane anegdote više zvuče i podsećaju kad se čitaju na nedovršene i jako loše viceve. Svaka vožnja sa mnom je svojevrsna anegdota za sebe i svako ko se vozio sa mnom to zna, mada nemaju svi tu „privilegiju“. Jednom sam izbegao opak sudar zahavaljujući osi koja me bocnula u vrat u toku vožnje. Bila je to jako duga i zamorna vožnja. Mislim da sam putovao za Grčku. Nakon uboda, refleksno sam skrenuo u desno i izbegao nekog brkatog Turčina, kamiondžiju, u rem fazi, koji je išao direktno na mene. Što je najgore, primetio sam ga tek nakon uboda ose..Valjda sam i ja bio premoren. Jel ti rekoh da ovo neće zvučati bogznašta ali da sam na pozornici ili ispred mikrofona možda bi bilo smešno. Nisam zapravo tip koji voli te duge, iscrpljujuće vožnje. Zadnji put sam vozio takvu vožnju kada sam išao na odmor sa sinom u Italiju. Zbog gužvi i avgustovskog ludila vožnja je trajala šesnaest sati. Pa to je da poludiš. Inače je to mesec kada se čitava Italija sjati na primorje. Baš sam izabrao kada ću na odmor. Eto čas posla i odem od teme. Dovoljno je samo malo skretanje, da se izrazim tako šoferski.
Baviš se dizajnom i stand-upom, pored voditeljstva. Kada bi ti neko dao odrešene ruke da osmisliš enterijer nekog baš moćnog
vozila ( Ti zamisli koje bi to vozilo bilo ), kako bi to izgledalo?
– To je tačno. Bavim se i dizajnom i ilustracijom, komedijom, ovo voditeljstvo sada je na stend-baju dok ne krenem sa podcastom ali se isto tako bavim i pisanjem. Pišem scenarija za neke kompanije, njihove reklame, ma radim svašta ali sve je to nekako povezano sa rečima i slikom. Umetnička sam duša…Ko bi rekao? Nisam nikad razmišljao o enterijeru nekog moćnog automobila ali bi svakako da ja osmišljavam to uradio prema svojim potrebama. Dakle „Punks Not Dead“ interijer. Crno, odrpano, sa gomilom zihernadli, grafitima po sedištima. Napred standardno, brzinometar, bez onih digitalnih sranja i kompova. Dakle old skul varijanta. Možda kao kod Mini Kupera. Taj auto mora da ima radio, gramofon, toster i mikrotalasnu, ako ogladnim, rešo za kafu, i naravno sve one dodatake koje ima Bond na svom Aston Martinu DB5. Znači raketni bacač sa toplotnim navodjenjem i sve ostalo što je potrebno jednom prosečnom vozaču za probijanje kroz gradsku gužvu. Menjač u obliku kule Beograda na vodi, nešto malo zelenila i druge perverzije.
Da li gajiš strast prema četvorotočkašima?Brza vožnja, komforan auto, kožna sedišta…ili si u fazonu “Auto mi služi da me preveze od tačke A do tačke B”
– Vidim da ne čitaš novine, makar ne ove državne. Jesi videla naslov „ Policija zaustavila voditelja Mentalnog razgibavanja: Novinar divljao za volanom.Vozio 105km/h!!“ Ovo je i smešno i žalosno. Ne želim da se pravdam zašto sam „divljao“ sa 105 na delu puta posle Mosta na Adi i da dovodim u pitanje procenu naših „ekperata“ saobraćajnih inžinjera zašto je tuda dozvoljeno ili ograničeno na 50km/h ali ne brinite uhvaćen sam! Što je najvažnije… Naučio sam lekciju! Sledeći put ću paziti da me ne uhvate.
Naravno da volim komfor, ali sam pre svega veliki fan oldtajmera. Volim te automobile koji imaju priču, dušu i zvuk motora zbog kojeg osećaš titranje u stomaku. Volim te pitome zveri! Ford mustang GT fastbek” iz 1968. Čuveni auto iz filma „Bulit“ od koga je jedan od najvećih šmekera Holivuda, Stiv Mekvin napravio ikonu. Eto i njemu su nekoliko puta oduzimali dozvolu ali je ta strast bila jača od svega. Ne bih imao ništa protiv da posedujem takav primerak. Uh, šta bih mu radio.Kada nemaš keša, onda si u fazonu – Meni auto služi da me preveze od tačke A do tačke B. Moraš nekako da se tešiš. Današnji automobili nekako svi uspevaju da budu isti. Ni jedan se ne izdvaja. Samo menjaju znakove firmi koje ih štancuju. Kao da ih je sve do jednog radio jedan te isti umorni dizajner. Živeo Ford Mustang, Shelby Cobra…Ali i moj favorit čuveni, DeLorean DMC-12 iz 1981-e!! Back to the Future!
Nakon tvog javnog otkaza na televiziji , osmislio si koncept koji
pokrećeš sam, u pitanju je Podcast Lobotomija. Da li možeš da nas malo više uputiš u
celu tu priču,i otkriješ kavi su okvirni planovi ?
– Nisam zapravo ništa ja tu osmislio. Odavno je moja ideja i želja bila da pokrenem podcast. To je ideja od pre desetak godina ali koju nisam uspeo da ostvarim dok se nisam oslobodio okova. Sve je već smišljeno i viđeno. Ja samo želim da dam svemu tome svoj lični pečat i znam da ću u tome uspeti. Lobotomija nema nikakve veze sa Razgibavanjem. To je za mene sada već davna prošlost. I to je naravno moje čedo, nešto što sam ja osmislio, gurao godinama, bio pored njega kada se mučilo sa grčevima, prvim zubićima. Sada kada je odraslo, ojačalo, osamostalilo se, pustio sam ga da se kroz život probija samo. Zaslužilo je to. Podcast je tu na dohvat ruke, na jedan klik daleko. Lobotomija će biti moj način borbe sa besmislom, jedan omaž staroj dobroj normalnosti, gde ću sa mojim sagovornicima pokušati da pronađem odgovore na sopstvena pitanja, opušteno pričam o bitnim i manje bitnim temama. Želim da pokažem ljudima da nisu sami, da nas ima, da i dalje tražimo smisao, odgovore, borimo se sa vetrenjačama. Želim da vratim ili makar podsetim ljude na stara dobra vremena i na to da imaju samo ovaj jedan jedini život. Želim da istražim metafiziku ljudske dobrote, bezobrazluka i toleranciju na glupost. Želim da ih nasmejem. Jedva čekam da krenem. Pokrenut je sajt, otvoreni su kanali gde će podcast biti postavljan. Ima me na svim većim podcast platformama: Apple Podcast, Google podcast, TuneIn, Spotify, Stitcher, Deezer, Podcast.rs i naravno nezibežni You Tube. Eto me…Samo još malo!
Šta slušaš od muzike kada voziš?
– Muzika je za mene oduvek bila važan deo života. Ipak sam ja dete radija. Današnje radio stanice puštaju istu muziku, pa sam prinuđen da nosim USB i muziku koja mene ispunjava. Na tom USB-u imam gomilu foldera. Muziku puštam u zavisnosti od raspoloženja, jer naravno da nismo uvek raspoloženi za istu muziku. Uglavnom je to Jazz, neki albumi koje sam pokupio i koji mi jako puno znače. Ima tu i Mingusa i Koltrejna, Rona Kartera i Dejvisa i Henkoka, Gudmana, Arete Frenklin, Vrlo često i Kurt Eling, Gregori Porter, ima tu svega. Ali kada „divljam“ drumovima, onda Buzzcocks, Televison, Dead Boys, Patti Smith, Rich Kids i ostali. Kada se vozimo zajedno Sandra i ja…Onda Hladno pivo, Kud Idijoti, Brejkersi! Samo kvalitet!
Koliko si automobila do sada promenio, i koji je na tebe ostavio
najveći utisak?
– Ako se dobro sećam, a sećam se, jer ko bi to mogao da zaboravi, moj prvi auto je bio Jugo. Pakao. Posle toga sam pazario Reno 8 i taj auto mi je uništio autobus kada me udario dok sam stajao na semaforu. Razneo me. Kada je došla Hitna mislili su da će iz one zgužvane olupine izvući moje delove ali gle čuda. Nisam bio ni okrznut. Možda psihički. Sledeći auto mi je bio Peugeot ne znam koji je to model, više se ni ne sećam. Prodao sam ga kasnije i kupio prvu Korsu, a ubzo zatim i ovu koju sada vozim i divljam užarenim drumovima zajedno sa ostalim bakicama sa kojima se utrkujem za keš od semafora do semafora. Mi vozači Korsi se prepoznajemo. Kad god stanemo jedni pored drugih, a nije da se ne dešava, klimnemo glavom jedni drugima. To je uzajamno poštovanje.
Dosta se jedno vreme pričalo o električnim vozilima, odnosno vozilima
na struju. Da li misliš da će baš oni u nekoj skorijoj budućnosti zaživeti ovde na
Balkanu, ili je to za nas previše daleko?
– Nemam ništa protiv električnih automobila ali lično mislim da je sve to lažna briga za odumirujuće čovečanstvo koje glumi da mu je stalo do planete i da ga nekakvom vožnjom lepršavim električnim automobilima čuva od uništenja. Prokleti ljudi i njihova arogancija. Ja lično čekam da naprave automobile koji će ići na đubre koje pravimo i ostavljamo iza sebe. Tada ga neće bacati u reke ili ostavljati iza sebe posle roštiljanja u prirodi. Tada će početi da ga kradu od komšija. Ne mislim ja da mi nešto zaostajemo za ostatkom sveta, niti da nemamo novca za te hipsterke fensi trendove. Poznato je da odavno postoje modeli koji mogu da idu na vodonik ili druga alternativna goriva ali nafta ja nafta. Jedva čekam da potroše resurse pa da nam planeta liči na scene iz filma Pobesneli Maks. Ovde ljude boli dupe za tako nešto. Postoji ta jedna grupa ljudi koja se bori i za naše parče čistog vazduha, ostali letuju u Grčkoj i Turskoj. Ako pogledate Sajam automobila u Beogradu, svi ti ekstremno skupi modeli o kojima mi smrtnici možemo samo da sanjamo, prodati su unapred. Dakle ima keša. Nije u tome problem.
Za kraj ovog našeg druženja, može jedna motivaciona poruka by Darko
Mitrović, za sve ljubitelje našeg portala www.auto-moto-svet.rs ?
– Baš si našla koga ćeš da pitaš da motiviše ljude. Možda nije motivaciona poruka ali može da uteši. Čisto da ljudi ne pomisle da se samo njima dešavaju sranja. Jednom prilikom je veliki Bob Dilan rekao jednu jako pametnu stvar koju ću pokušati da prevedem – Niko nije slobodan, čak su i ptice vezane za nebo!
intervju pripremila: Ana Popović
fotografije: Instagram profil @mitrovicdarko_
