Dušan Borković je neko ko se rodio sa osećajem za vožnju, pa je izrastao u profesionalnog automobilistu, sa velikom željom da postane ime u ovom sportu. Specijalno za portal auto-moto-svet.rs otkriva više o sjajnoj sezoni, usklađivanju svojih privatnih i poslovnih obaveza i još mnogo više.
Za čitaoce portala www.auto-moto-svet.rs , koji nisu pomno ispratili lik i delo Dušana Borkovića, šta bismo im ukratko mogli reći? Ko je taj dečko, poreklom iz Pančeva, koji je osvojio toliko trofeja u raznim kategorijama automobilizma?
Dečko koji je prvu titulu u kartingu osvojio 1995, sa 11 godina. Dve godine kasnije postao sam i najmlađi dobitnik zlatne kacige, a posle i najznačajnijeg priznanja u automobilizmu, dijamantske kacige.Osvojio sam dve titule evropkog šampiona, a ove godine sam postao i prvak TCR Istočne Evrope. Pre svega toga sam suprug i tata jedne Sofie.
Kao sportista koji je ušao u istoriju srpskog automobilizma, koja bi vaša poruka bila mlađoj populaciji, koja je trenutno na početku svoje karijere, a čiji ste sigurna sam uzor?
U mom svetu ne postoji reč „odustati“ i to je ujedno i poruka: uvek morate da date svoj maksimum i nikada ne odustajte. Ja sam bio u situaciji da mi je karting zamalo otkinuo ruku, svi su mislili da sam završio sa automobilizmom. Ali odustajanje nije bila moja opcija i tada kada sam bio klinac, ni sada kada sam u zrelim godinama i sa ozbiljnom karijerom iza sebe.
Tvoja visina ide i preko dva metra. Kako i gde nalaziš odgovarajuću garderobu i obuću?
Ja sam imao veći problem da se sa mojom visinom smestim u pojedine trkačke automobile, nego da nađem adekvatnu garderobu. Činjenica je da sedišta u trkačkim automobilima moraju da se izrađuju specijalno za mene, što zahteva dodatne procedure, kako bih mogao da smestim noge. Ali ja sada imam utisak da ne bih mogao da vozim da sam niži.
Možeš li nam reći koji su bili tvoji uzori pre nego što si sebe izgradio kao profesionalnog vozača?
Jedini moj uzor ikada je bio moj pokojni otac Jovan. On je bio šampion stare Jugoslavije u motocicklizmu, vozio je trke kamiona, a prirodno svuda me je vodio sa sobom, tako da slobodno mogu reći da sam odrastao na trkačkim stazama zahvaljujući njemu. Zbog oca sam ušao u ovaj sport. Njegova iznenadna smrt je za mene nenadoknadiv gubitak, ali on je i dalje glavni razlog što sam i dalje tu gde jesam.
Da li pratite karting seriju i možda ponekad i sednete u karting?
Sada sednem u karting samo iz zabave i relaksacije. Volim da vozim decu, često sam to radio sa mališanima iz Prihvatilišta.
Da Dušan Borković nije šampion u svetu automobilizma,šta je ono u čemu bi bio podjednako dobar i ovako uspešan?
Bio bih najbolji pizza majstor – garantujem vam.
Kako usklađujete svakodnevne obaveze profesionalnog sportiste, sa “obavezama” jednog supruga i oca?
Supruga je glavni menadžer mog tima i uvek je sa mnom na putovanjima. Od kako smo postali roditelji, dobli smo još jednog stalnog člana tima i tatinog pratioca na putovanjima. Tako da koliko god vremena provodio van kuće, a to je većina vremena, moje devojke su uvek sa mnom.
Biti šampion nosi veliku odgovornost.Sigurna sam da je vreme pred trku vrlo napeto i stresno. Šta je ono što vam u tim trenutcima pruža mir?
Automobilizam je izuzetno naporan sport i to ne samo fizički, već i psihički i iziskuje veliku koncentraciju. U automobilu deluju velike G sile, visoka je temperatura (i preko 80 C), morate uvek imati 100% koncentracije, ali je takođe neophodna i velika fizička spremnost. Sa druge strane, ne postoji milisekunda u kojoj vi smete da odlutate u mislima na stazi. Sve misli, osim
onih koje su vezane za stazu i automobil morate da ostavite po strani jer ovde zaista može biti pitanje života. Vreme pre trke sam u potpunosti fokusiran na ono što će se dešavati na stazi. Ostatak tima zadužen je za sve druge stvari, upravo zbog mira i koncentracije koja mi je potrebna. A posle trke je opuštanje uz porodicu koja me u stopu prati na takmičenjima i donosi neophodan mir.
Da li ste boem ili partibrejker? Prija li vam više muzika,društvo i dobra atmosfera, ili baš naprotiv?
Naravno da volim društvo, ali kao i svaki sportista imam poseban režim spavanja, ishrane i to samo po sebi isključuje noćne provode. Moji prijatelji to jako dobro znaju i nisu me nikada doživljavali kao partibrejkera.
Kako vidite sezonu iza sebe i gde vas čitaoci portala www.auto-moto-svet.rs mogu videti sledeće sezone?
Upravo završena sezona je za mene bila uspešna. Osvojio sam titulu šampiona TCR Istočna Evropa i pobedio na 53.Srbija reliju. Koliko je pandemija sve učinila neizvesnim do sredine godine nisam znao ni da li će se uopšte voziti neko takmičenje. A kada su šampionati krenuli, ostao je problem karantina. U sklopu takvih okolnosti, na kraju sam doneo odluku da mi je najvažnije da vozim i da to budu zemlje u okruženju do kojih mogu najlakše da dođem i da se vratim ukoliko se situacija sa virusom promeni „u toku noći“. Tako je odluka i pala na TCR Istočna Evropa i iz ove perspektive bio sam u pravu. Za sledeću sezonu su već počeli da mi pristižu pozivi za najbolje svetske serije, ali ako nas je ova godina nečemu naučila – to je da nema planiranja. Videćemo kako će se situacija sa pandemijom odvijati na dalje, pa ću na osnovu toga sa svojim timom doneti i odluku.
