Njegovo Veličanstvo Kralj Čačka
Dobar dan Nenade, za one koji te ne znaju po imenu da olakšamo…Dobar dan Kralju Čačka 🙂
Reci mi, odkud ti ovde kod nas?
Čemu smo zaslužili to zadovoljstvo?
– Ne znam ni ja, s obzirom da još uvek nisam vozač, vi ste me pozvali, ja sam se odazvao, čast i zadovoljstvo, pa da probamo nešto prozboriti o temama sa i bez točkova kako sam razumeo.
Nisi vozač, samim tim si nam još interesantniji.Kako je moguće da neko tvojih godina i zanimanja odlučuje da NE BUDE VOZAČ ?
– Takav je bio sticaj okolnosti, objasniću: Moja generacija je masovno polagala čim napuni 18 godina, dakle u srednjoj školi. To su bile vesele devedesete. Zbog nedostatka materijalnih sredstava bilo mi je da biram, hoću li da polažem vozački ili da plaćam pripremne časove crtanja i slikanja da bih konkurisao na Fakultet likovnih umetnosti. Ja sam izabrao ovo drugo, upisao fakultet, došao u Beograd a svi znamo, ako znamo i da li znamo, kako žive studenti iz provincije u Beogradu, još pogotovo na umetničkim fakultetima, nimalo za pozavideti sem ako nemaju bogate roditelje a i to zna biti pakleno. Tokom studija, zadnja stvar na svetu mi je bila vožnja, nakon studija sam se lečio od studija a danas uviđam da mi fali vozačka za šta se pripremam da upišem neku od škola i konačno i ja pritisnem gas i pokrenem taj volan slobode.
Kako ispunjavaš svakodnevne obaveze koje zahtevaju mobilnost i komfor koje pruža automobil ?
– S obzirom da živim blizu centra, manje više sve mogu obaviti peške, mislim da i da vozim, ne bih toliko vozio po gradu jer još uvek nemam porodicu pa mi se može.
Jako je teško povezati muzičara koji ne vozi sa dimanikom posla i zahtevnošću, koji ovaj poziv nosi.
Kako ti uspeva da to funkcioniše?
– Jedno vreme sam plaćao vozača kad su u pitanju bili koncerti u drugim gradovima, državama, a sada u bendu vozi ritam sekcija pa su se do sad na putovanjima, za volanom, smenjivali bubnjar Filip Tančić i basista Miladin Stojković, mislim da ću im se pridružiti u neko dogledno vreme.
Da li možda planiraš da uskoro položiš vožnju i olakšaš sebi još više, pa nam onda tim povodom napraviš neku svirku iznenađenja u našem Beogradu ?
– Naravno, čim ugrabim vreme ali ne znam kako bih to slavio koncertom, jedino da izletim kolima na stejdž i na mikrofon uzviknem: Brrrmm!!! Brrrmm!!!
Muzičar si i sigurna sam da imaš onaj CD ” Pusti me” ; “Za kola” po nekom tvom izboru pesama
(možda čak i tvojih ), ili si za varijantu da svira radio , čisto da bi se nešto čulo ?
– Ah, da, muzika u kolima je sjajna stvar, ne znam iz osećaja vozača ali znam iz osećaja suvozača. Nemam neku određenu plej listu, verovatno ću imati kada budem vozio ali osećam da neki albumi i neke pesme baš dobro idu uz vožnju. Takođe, radio stanice, dve, tri možda, poseban je doživljaj kad se u vožnji po prirodi naleti na klasičnu muziku nakon tona i tona agresivnih zvukova, reklama i ostalih gluposti. Deluje oslobađajuće i ide jedno sa drugim. Na autoputu već treba druga muzika ali mislim da je sve stvar raspoloženja.
Kada bi mogao da biraš, koji bi bio tvoj prvi automobil da odgovara svim tvojim željama ?
– Rekli su mi iskusni vozači da prvi automobil ne bi trebalo da bude skup tako da bih pratio taj savet. Gledao bih neki praktičan, komforan, izdržljiv, da ima mesta za instrumente, auto sa dobrim zvukom i da ima koliko se to može u savremenom dizajnu automobila, vizuelnu estetiku.
Za kraj, sada već tradicionalno.
Uvek zamolimo naše sagovornike da pošalju čitaocima portala www.auto-moto-svet.rs , jednu motivacionu poruku.
Pa izvoli…
– Predpostavljam da su čitaoci vozači pa bih mogao reći: Vozite pažljivo, poštujte propise i znake a onda pokušajte da živite kao što vozite.
intervju pripremila: Ana Popović
fotografije: Lična arhiva
